У Галерији Центра за културу ,,Семберија“, крајем фебруара ће бити отворена ретроспективна изложба графика познатих умјетника са подручја БиХ и Србије, насталих од 1954. до 2003. године, потврдио је кустос Милијанко Михољчић.
Посјетиоци ће моћи видјети дјела Брана Миљуша, Бошка Карановића, Велизара Крстића, Џевада Хозе, Милана Станојева, Слободана Кнежевића, Милице Којић, Риста Антуновића, Мића Стојиљковића … Старалаца који су своје радове поклонили или су она на други начин постала дио бијељинског фонда.
Циљ је и да се формира изложбу која ће бити приказана и у градовима широм Србије и БиХ. Оцјена је да ови аутори то заслужују, јер одабрани радови имају умјетничку, али и педагошку вриједност.
„Већину чине дјела настала коришћењем древних техника, класичним занатским поступком ручне обраде дрвених, металних или камених плоча, на којима умјетници стварају своја дјела, а затим штампају на различитим пресама и у одређеним тиражима. Финални отисак не изводи умјетник, него специјализовани техничар чиме се омогућава већи тираж, “ каже Михољчић.
Након ове, слиједи још једна изложба графика. Овај пут ретроспектива радова самог Михољчића, који се полако спрема за одлазак у пензију, у којој, каже „тек намјерава да се посвети стварању“ .
Током љета грађани ће у простору Галерије моћи погледати и изложбу из фундуса галерије из Брчког, а потом и радове који ће тек настати у оквиру Ликовне колоније коју традиционално организује Туристичка организација у Бијељини.
За Славу града, Дан Светог Пантелејмона слиједи и традиционални „14. бијељински умјетнички салон“ који окупља академске сликаре и вајаре, архитекте, аудио-визуелне и друге умјетнике из Бијељине.
,,У Бијељини тренутно живи и ствара око тридесет до четрдесет умјетника. На Салону увијек учествује више од двадесет. Циљ је да суграђанима представимо ауторе, али и квалитет умјетничке сцене нашем граду. Према пропозицијама дјела која се излажу не смију бити излагана прије и морају бити завршена у року који није старији од годину дана од дана излагања“ , каже Михољчић.
Организовање салона, али и самосталних изложби значе да је Центар за културу прихватио и изазов да преузме на себе прилично изазован ризик одабира и презентације радова актуелних бијељинских стваралаца. Од младих академских умјетника, до оних који се баве примјењеном и модерном умјетношћу. На тај начин се промовише и популаризује њихов рад и отварају врата даљег успјеха.
Тако је Бијељински умјетнички салон до сада изњедрио више младих умјетника који су постали признати и изван граница Српске и БиХ. Међу њима су Дајана Перић и Павле Голијанин, каже Михољчић.
Перићева данас Живи у САД, гдје је докторирала је умјетност и запослена је као асистент на једној од академија, док је Голијанин докторирао графику у Новом Саду и до сада је имао више запажених изложби.
Галерија Центра за културу је протекле јесени обиљежила 35. година постојања. Јубилеј је помало протекао „у сјенци предизборне кампање“, али оно што је остало запажено је да су за ове три и по деценије грађани Бијељине могли погледати заиста вриједне изложбе: Саве Шумановића, Паје Јовановића, Исмета Мујезиновића, Бране Миљуша, Саве Стојкова, Миливоја Унковића, Фрање Мраза, Милорада Чоловића, Драгана Лубарде, Љубице Мркаљ, Павла Аксентијевића …